kako sacuvati zdravlje

[dzira]

Deset saveta za pravilnu ishranu:

1. Jesti raznovrsnu hranu.

2. Održavati optimalnu težinu.

3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).

4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi - prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva).

5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).

6. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).

7. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.

8. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom.

9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.

10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

[dzira]

Prirodni ciklusi korišćenja hrane u organizmu

Uzimanje što laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban kraći probavni period, od velikog je značaja ako se želimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u želucu traje od 1 do 5 časova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirinač, voće, većina povrća, mleko, pržena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca, sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima traje od 15 do 24 sata.

Hranu koja nije potpuno probavljena teško je izbaciti iz organizma, što dovodi do usporavanja metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksičnosti. Opsežna istraživanja su potvrdila da je osnovni ključ zdravog organizma i zadržavanja optimalne težine upravo redovno izbacivanje i oslobađanje od toksičnih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi biološkim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim ciklusima:

1. Unošenje hrane u organizam i njena probava (aproprijacija) - odvija se od podne do 8 sati uveče.

2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskorištavanje hranljivih materija odvija se od 8 uveče do 4 ujutro.

3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela - odvija se od 4 ujutro do podneva.

Prema zastupnicima poštovanja prirodnih funkcija tela, posebno je važno da se hrana ne uzima u vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. Tako, za doručak (period eliminacije) preporučuje se uzimanje svežeg voća, prvenstveno onog sa visokim sadržajem vode, ili prirodnih voćnih sokova. Takođe, nakon 8 sati uveče (vreme asimilacije) ne preporučuje se uzimanje bilo koje druge hrane osim svežeg voća. Inače, uzimanje voća je poželjno uvek kada se oseti glad.

 

[dzira]

vitamin A
 Šargarepa, zeleno i žuto povrće, jaja, žuto voće, mleko i mlečni proizvodi
 Slab vid, očne tegobe i noćno slepilo, neotpornost disajnih organa, slab imunitet
 
vitamin B1

 
 Suvi kvasac, pirinčane Ijuspe, integralna pšenica, kikiriki, povrće, mekinje, mleko
 Problemi sa nervima, problemi sa srcem
 
vitamin B2
 Mleko, kvasac, sir, lisnato zeleno povrće, jaja
 Loš kvalitet kose, noktiju kao i loš vid
 
vitamin B6
 Pivski kvasac, mekinje, pšenične klice, dinja, kupus, mleko, jaja (termički nestabilan)
 Anemija, nervni poremećaji, grčevi u nogama, noćno grčenje mišića
 
vitamin B12
 Jaja, mleko, sir
 Nervi, slaba koncentracija, poremećaji ravnoteže
 
Biotin
 Jezgrasti plodovi, voće, pivski kvasac, žumance, integralni pirinač, mleko
 Mišićni problemi, ćelavost, seda kosa
 
Bakar
 Mahunarke, grašak, šljive, integralna pšenica
 Anemija, tumori
 
vitamin C
 Agrumi, jagodasto voće, zeleno i lisnato povrće, paradajz, karfiol, krompir, med (termički nestabilan i
reaguje na svetlost)
 Stvara kolagen koji obnavlja telesna tkiva, desni, krvne sudove, kosti, zube, zaceljuje rane, opekotine, snižava holesterol, pomaže apsorpciju gvoždja
 
Cink
 Pšenične klice, semenke, jaja, senf, mleko u prahu
 Nokti, pege
 
vitamin D
 Mleko i mlečni proizvodi
 Rahitis, omekšavanje kostiju, konjuktivitis, krvarenje zuba
 
vitamin E
 Soja, pšenične klice, biljna ulja, prokelj, zeleni spanać, integralne žitarice, jaja, (osetljiv na niske temperature)
 Usporava starenje ćelija, izdržljivost,
ublažava umor, rastvara ugruške krvi, leči opekotine, ublažava grčenje u nogama i mišićima
 
vitamin F
 Biljna ulja, lan, suncokret, soja, kikiriki, orasi, badem, avokado
 Koža, kosa
 
Fosfor
 Integralne žitarice, jaja, semenke, jezgrasti plodovi
 Energija i snaga, desni, zubi
 
Folna
kiselina
 Šargarepa, kvasac, žumance, dinja, kajsija, bundeva, pasulj, avokado, integralna pšenica, crno ražano brašno
 Stvara crvena krvna zrnca, štiti od trovanja hranom, ublažava bolove, pojačava apetit, sprečava anemiju, deluje blagotvorno na kožu
 
Gvožđe
 Žumance, jezgrasti plodovi, pasulj, zob, suve breskve
 Otpornost, zamor, anemija
 
Hlor
 Masline
 Varenje, gipkost, opadanje kose, ispadanje zuba
 
Hrom
 Kukuruzno ulje
 Snižava krvni pritisak
 
Jod
 Crni luk
 Kosa, zubi, koža, mentalna aktivnost, štitna žlezda
 
Inozit
 Dinja, grejpfrut, suvo grožđe, pšenične klice, kikiriki, kupus
 Sprečava opadanje kose, hrani moždane ćelije, snižava holesterol, smiruje nervni sistem
 
vitamin K
 Jogurt, lucerka, žumance, sojino ulje lisnato zeleno povrće
 Sprečava unutrašnja krvarenja, zgrušava krv
 
Kalcijum
 Integralne žitarice, mekinje, šenične klice, zeleno povrće, jezgrasti plodovi, mleko i mlečni proizvodi, orasi, susam suncokret, soja, kikiriki
 Gradnja ćelija, kostiju, zuba, nervnog sistema, zaceljuje rane, gradi antitela, sprečava zamor
 
Kalijum
 Agrumi, dinja, paradajz, jabukovo sirće, salata, nana, suncokret, suve kajsije, banane, krompir
 Alergije, reguliše krvni pritisak
 
Magnezijum
 Smokve, limun, grejpfrut, kukuruz, badem, jabuke, semenke, jezgrasti plodovi, tamno zeleno povrće
 Nervi, mišići, pretvara šećer u krvi u energiju, srce, zubi
 
Selen
 Mekinje, pšenične klice, crni luk, paradajz, prokelj, brazilski orah
 Tkivo
 

 

 

[dzira]

Visok procenat složenih ugljenih hidrata svrstava povrće u energetski visoko kvalitetnu hranu, a enzimi, vitamini, minerali i belančevine od povrća čine graditelja ćelija odgovornog za obnovu organizma.

Povrće ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je važno da se svakodnevno konzumira. Najbolje ga je uzimati u sirovom stanju, u obliku salata, ceđenih ili kašastih sokova, zatim blago obareno u što manjoj količini vode i kuvano, ali tako da se zadrže svi hranljivi sastojci.

Povrće se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom (žitaricama, belančevinama, mastima i dr.) osim sa voćem, pa je poželjno da se prilikom pripremanja jela, posebno sokova, voće i povrće ne mešaju. Izuzetak su paradajz i krastavac, zbog izuzetno visokog sadržaja vode, pa se mogu uzimati i sa voćem.

Paradajz je stigao u Evropu tek nakon otkrića Amerike. Spada među biološki najvrednije povrtne biljke. Ima izuzetno visok procenat vode, zatim vitamina i minerala, posebno vit C (kao limun i pomorandža) i karotina koji stvara vit A, kao i vit B, E, K, PP. Bogat je mineralima i u svom sastavu ima kalijum (250-300 mg), natrijum, magnezijum, kalcijum i gvožđe. Poznat je po maloj kaloričnoj vrednosti, može se uzimati u svako doba i kombinovati sa svakom hranom.

Lekovita svojstva paradajza: jača otpornost i imunitet organizma, protiv kašlja i plućnih bolesti, bolesti mokraćnih organa, snižava visok krvni pritisak, dobar je za poboljšanje probave, leči dijabetes, bolesti jetre, reume, pomaže izbacivanju tečnosti iz organizma.

Krastavac je korišćen još pre 5000 godina na Himalajima. Izuzetno je bogat vitaminima i mineralima (oko 400 mg), naroćito sadrži kalijum (141 mg), zatim, kalcijum, fosfor, natrijum, jod, mangan i gvožđe.

Ima izuzetno visok sastav vode (95%) i zbog toga krastavac spada u hranu najmanje energetske vrednosti, ali je zbog minerala i vitamina izuzetno lekovit.

Lekovita svojstva krastavca: Koristi se protiv bolesti želuca i creva, upala kože, kožnog osipa, ujeda insekata, za pročišćavanje krvi, bolji rad bubrega i lečenje mokraćnih organa, čireva i hemoroida. Posebno se koristi u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica.

Kupus je izuzetno značajna namirnica u ishrani na našem podneblju. Bere se od maja do novembra. Gaji se kao beli kupus i kao crveni kupus, koji je kvalitetniji. Izuzetno je bogat mineralima (800 mg), posebno sadrži kalijum (266 mg) i kalcijum, zatim gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar i fosfor) bogat je i vitaminima, naročito vitamin C, kojeg ima isto koliko ga sadrže limun i pomorandža, kao i vitamin U, vitamin B, vitamin B1, vitamin B6, vitamin B12, provitamin A.

U ishrani ga je najbolje koristiti u sirovom ili ukiseljenom stanju, jer kuvanjem gubi svoja najvrednija svojstva. Štetan je ako se prži ili dinsta na masti ili ulju.

Lekovita svojstva kupusa: leči čir na želucu (procediti i piti sok), kao i čir na dvanaestopalačnom crevu. Sprečava skorbut, leči hronični zatvor, jača odbrambeni mehanizam organizma, leči reumu, malokrvnost, plućne bolesti, artritis, proširene vene, deluje antiseptično. Posebno su delotvorne obloge od zagrejanih listova kupusa protiv glavobolje, išijasa, rana, čireva, upala, opekotina, reume, uboda insekata. Raso se koristi kao lek za zastareli kašalj, kao preventiva za manjak kiseline u želucu, kao i za jačanje sluha.

Paprika je stigla u Evropu iz Južne Amerike, a zbog svojih izuzetnih svojstava poznata je i kao hrana i kao lek, a koristi se i kao začin. Crvena paprika je bogatija hranljivim sastojcima od zelene paprike. Pored visokog sastava minerala (700 mg) i vitamina, bogata je ugljenim hidratima (8%), belančevinama i mastima.

Najvažniji sastojak paprike jeste vitamin C (do 400 mg), koga ima dva puta više nego u limunu i pomorandži i nalazi se u vrhu po sadržaju vitamina C, odmah iza namirnica kao što su (šipak, borovnica i peršun). Od vitamina značajni su vitamin B1, vitamin B2 i provitamin A. Bogata je kalcijumom, fosforom, gvožđem, kalijumom (212 mg).

Lekovita svojstva paprike: Protiv ateroskleroze, upale grla i raznih upala kože, opadanja kose, groznice, poboljšava probavu, širi kapilare, otvara apetit i otklanja mamurluk.

Šargarepa spada u najlekovitije povrće, praktično predstavlja pravu malu prirodnu apoteku. Najvredniji sastojak šargarepe jeste karotin, koji stvara provitamin A - sadrži ga najviše od sveg povrća. Pored karotina, bogata je mineralima i vitaminima, a u svom sastavu ima eterična ulja, belančevine, celulozu, skrob i šećer, jabučnu kiselinu i panteonsku kiselinu, pektinom, sluz, fitosterinom, glutaminom, galaktanom, inozitolom, pentozanom, kalijum i ostale mineralime. Od vitamina su najviše zastupljeni vitamini B grupe, vitamini D grupe, vitamini PP grupe, vitamini E grupe i vitamini H grupe.

Lekovita svojstva šargarepe: Poznato je da se redovnim uzimanjem šargarepe može sprečiti pojava mnogih oboljenja i da se njom leči preko trideset bolesti. Sadrži osnovne sastojke potrebne za rast, razvoj i jačanje organizma, čuva i poboljšava vid, sprečava anemiju, gorušicu, otekline od vodene bolesti, poboljšava varenje, olakšava izlučivanje mokraće, sprečava opadanje kose, njom se leči šećerna bolest, reuma, giht, upala krajnika, bolesti disajnih organa, rane i opekotine, pročišćava krv i odstranjuje otrovne materije iz organizma, u kombinaciji sa cveklom pomaže za lečenje karcinoma u početnim fazama, otklanja umor od umnog rada, može bitno pojačati koncentraciju.
 
Da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci ne treba je guliti, već je dobro oprati četkicom za povrće.

Peršun se koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini, a kao začin i hrana, jer se upotrebljava i koren i lišće. Izuzetno bogatstvo mineralima i vitaminima svrstava ga u najlekovitije biljke. Po sadržaju vitamina C daleko premašuje limun i pomorandžu - u 100g peršunovog lista ima 166 mg. Vitamina C. Sadrži puno i provitamina A i grupu B vitamina, čak i B12 vitamina. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1630 mg, najviše sadrži kalijum (1000 mg), gvožđe (8 mg), kalcijum (245 mg), fosfor (128 mg), magnezijum, mangan i bakar.

Lekovita svojstva peršuna: Koristi se za poboljšanje cirkulacije, za probleme mokraćnih kanala (čaj), za umirenje nerava, za otklanjanje naduvenosti, za ublažavanje bolova, za pročišćavanje krvi, a pomaže stvaranje crvenih krvnih zrnaca, blagotvoran je za otklanjanje groznice, upala očiju, bolesti bubrega, sunčane mrlje i jetrene mrlje na koži, za ubode i ujede insekata i srčane tegobe.

Cvekla vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora. Smatra se da je jedna od najkorisnijih i najlekovitijih namirnica. Izuzetno je bogata belančevinama, ugljenim hidratima i mastima, a u sebi sadrži skoro sve minerale: kalijum (336 mg), kalcijum, natrijum (86 mg), magnezijum, betain, betanin, fosfor, gvožđe, bakar, mangan, brom, sumpor, jod... i vitamin B1, vitamin B2, vitamin BI2, vitamin C i vitamin P.

Lekovita svojstva cvekle: osnov lekovitosti ove biljke jesu betanin i betain, koji su odgovorni za ubrzavanje razmene materija, održavanje krvnih sudova, regulisanje krvnog pritiska, smanjenje holesterola, podsticanje rada jetre. Zbog svog sastava cvekla deluje antikancerogeno, blagotvorna je takodje za sprečavanje tumora i leukemije, ateroskleroze, leči grip, nizak krvni pritisak, snižava holesterol, utiče na nerve i mozak, cvekla pročišćava krv i deluje na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, njenom upotrebom se usporava starenje, a odlična je zaštita od radioaktivnosti i zračenja.

Cvekla je najzdravija kad se uzima kao sok. Od 1 kg cvekle dobije se 700 g soka. Veoma je ukusan kada se sa njim iskombinuje šargarepa, celer, peršun i limun.

Celer se koristio još u starom Egiptu. Danas je poznat kao hrana, začin i lek. Koristi se i koren i list. Veoma je bogat jer sadrži limonen, eterična ulja, masna ulja, kao i apin, asparagin, kolin, tirozin, pentosan, šećer i masti. Pored toga, sadrži i belančevine, ugljene hidrate, celulozu, kalcijum, natrijum (77 mg), kalijum (321 mg), fosfor (80 mg).

Lekovita svojstva celera: Koristi se kao lek za astmu, lek za nerve, lek za mokraćne puteve, lek za katar pluća, lek za bubrege, lek za reumu i lek za giht. Sprečava probavne smetnje, pospešuje razmenu materija, poboljšava apetit, jača želudac, reguliše varenje, koristi se i kao diuretik (čaj).

Crni luk je poreklom iz Azije, a rasprostranjen je po čitavom svetu. Pored vitamina i minerala, izuzetno je bogat ugljenim hidratima (9,6 g). Od mineralnih soli najviše sadrži kalijum (175 mg) i sumpor, a od vitamina B1, B2, C, E, H, K, P, karotina (provitamin A). Pored toga, sadrži glikozid, eterična ulja, u njemu se nalaze biljni hormoni slični insulinu i bakterostatici.

Lekovita svojstva crnog luka: Snižava visok krvni pritisak, jača srce, reguliše šećer u krvi, otklanja nervozu i nesanicu, olakšava iskašljavanje, pomaže kod varenja, lek je za upalu krajnika i promuklost, sprečava zgrušavanje krvi, opadanje kose, snižava visoku temperaturu, deluje kao diuretik.

Beli luk potiče iz centralne Azije. Za Stare Egipćane je beli luk sveta biljka, za Kineze je izuzetno lekovita biljka, a Persijanci su ga preporučivali kao lek za poboljšanje cirkulacije. Bogat mineralima (kalcijum, sumpor, fosfor, gvožđe), ugljenim hidratima (27,5 g ), u sebi sadrži sumporna eterična ulja, alicin, azotne materije, alin, fermente i vitamine doprinosi popularnom nazivu "prirodni antibiotik".

Lekovita svojstva belog luka: leči visok krvni pritisak, koristi se za razlaganje masnoće u krvi, leči aterosklerozu, šećernu bolest, srčana oboljenja, reume, glavobolje, neuroze, umor, bronhitis, veliki kašalj, astmu, tuberkolozu, tifus, koleru, besnilo, pomaže za lečenje groznice i malarije, za izbacivanje toksina iz organizma, čišćenje creva i lečenje crevnih glista, kao i za poboljšanje cirkulacije.

Rotkva je poreklom iz Azije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Nalazi se i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su smatralida je rotkva čudotvorna biljka i lekovita biljka. Veoma je rasprostranjena i koristi se kao salata, začin ili lek. Gaji se kao bela rotkva i crna rotkva. Nema neke posebne prehrambene vrednosti, ali ima značajna gurmanska i lekovita svojstva. Ljuto - gorkog je ukusa, što uslovljava gorušičavo ulje. Pored toga, sadrži i natrijum, kalijum, magnezijum, vitamine, nigrosin, rafanol, sumporne heterozide, gorke i ljute materije. Najbolje je uzimati sok od rotkve ili je sitno narendati kao salatu.

Lekovita svojstva rotkve: Blagotvorno deluje na probavne organe, pojačava lučenje u želucu, otvara apetit, okrepljuje, podstiče rad disajnih organa i bronhija, leči oboljenje žuči i žučne puteve, koristi se protiv pojave peska i kamenca u žuči, bolesti bubrega, kod smanjene funkcije jetre, za izbacivanje kamena iz mokraćnog mehura, leči katar creva, proliv, skorbut, reumu, išijas, promuklost, kašalj, gliste, opadanje kose, koristi se za čišćenje rana i kao diuretik.

Krompir je poreklom iz Perua i Čilea; rasprostranjen je u celom svetu, a najviše se gaji u Evropi. Po svojoj bioenergetskoj vrednosti spada u najhranljivije namirnice. Bogatstvo krompira su ugljeni hidrati (19 g), posebno sadrži skrob, belančevine, masti, vitamine (C, B1, B2) i minerale, a naročito kalijum (523 mg).

Lekovita svojstva krompira: sprečava skorbut, ublažava bolove od katara želuca, leči čir na želucu i čir na dvanaestopalačnom crevu, leči žuljeve, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu, višak želudačne kiseline, podstiče rad srca, pomaže kod akutnog artritisa, reume, bronhitisa, promrzlina, opekotina, ekcema, deluje kao diuretik.

Pasulj je poreklom iz Amerike. Ima izuzetnu biološku i kaloričnu vrednost. Ugljeni hidrati (52%), belančevine (26%) i masti (2,1%) sadrži i važne aminokiseline, lecitin, pektin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe. 100 g pasulja ima 143 kalorije. Pasulj je težak za varenje, pa ga treba preko noći potopiti i prvu vodu kad prokuva procediti, pa tek onda kuvati. Može mu se dodati nekoliko listića sveže ili sušene nane, umesto uobičajene soda bikarbone koja uništava vitamine i minerale. Osobama koje imaju želudačne ili slične probleme preporučuje se uzimanje pasulja pasiranog kao pire od pasulja, u obliku supe ili kaše.

Lekovita svojstva pasulja: pomaže kod lečenja šećerne bolesti, upale bubrega, upale mokraćnih kanala, bolesti uha, glavobolje, čireva, krvarenja iz nosa, besnila i svraba.

 

[dzira]

**Crni caj smanjuje rizik od demencije**



Kada bi ljudi pili crni caj koliko piju kafu, rizik za demenciju smanjio bi se i do 60 odsto, jer lavonoidi, polifenoli, tanini i fluor odnose pobedu nad kofeinom, objavljeno je u casopisu „American Journal of Clinical Nutrition”. Slicne rezultate dalo je istraživanje Univerziteta u Singapuru prema kome bi samo dve šoljice crnog caja dnevno smanjile rizik od demencije do 55 odsto. Caj, posebno crni, zahvaljujuci bogatstvu blagotvornih sastojaka puno je zahvalnije osveženje od kafe koja je do sada na racun kofeina smatrana prijateljem koncentracije i kognitivnih potencijala uopšte. Studija je obuhvatila 2.500 pojedinaca u starosti od 55 godina naviše. Ispitanici su najpre navodili svoje navike pri ispijanju caja, posle cega su bili podvrgnuti testiranju kognitivnih funkcija. Eksperiment je ponovljen dve godine kasnije pa je otkriveno da su ljubitelji crnog caja pokazali najmanji pad u kognitivnim sposobnostima, što je jedan od prvih znakova demencije. Oni koji su pili šest do deset šoljica na dan poboljšali su šanse za do 63 odsto u odnosu na one koji uopšte nemaju te navike. Naucnici još nisu sasvim sigurni šta u caju štiti mozak, ali je odavno poznato da antioksidansi flavonoidi, kojima je bogat, štite celije od propadanja. Testiranja na životinjskim subjektima pokazala su da kroz caj flavonoidi sprecavaju razvoj kancerogenih oboljenja kože, pluca, usne šupljine, želudca, jetre i prostate, kao i da štite od srcanog i moždanog udara.

[dzira]

Koja hrana mora da se nađe na dječijem jelovnikuMalo koje djete će jesti neku hranu samo zato što mama kaže da je zdrava. Po pravilu, ako detetu kažete da je nešto zdravo, ono to nikako neće jesti. Da obroci ne bi bili bojno polje, najbolje je ograničiti svoje bitke na nekoliko supernamirnica koje su važne u dečjoj ishrani. A ostalo... ako neće, ne moraju.

Mahunarke
Mahunarke su jednostavan i praktičan paket supernutrijenata koji balansiraju šećer u krvi, a to značajno umanjuje rizik od dečje gojaznosti. Mahunarke se takođe povezuju s dužim životnim vekom i manjim rizikom od pojave tumora, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti. Iscrpli ste sve ideje za pripremu graška i ostalih mahunarki? Evo jedne nove. Grašak pospite sirom, začinite maslinovim uljem, solju i biberom, pa zamotajte u palačinke i ispecite na 150 stepeni.

Spanać
Spanać sadrži visok procenat antioksidansa luteina koji ima karotenoidne antioksidanse koji čuvaju kožu od oštećenja. A popravljaju čak funkciju imuniteta. Pored ovoga spanać ima visok procenat vitamina K i magnezijuma, elementa koji je važan za zdravlje kostiju. Jedna ideja za ručak: pomešajte kuvani spanać sa umakom od paradajza i prelijte sve preko testa za picu ili testenine. A možete i da isečete mladi spanać na trake i da ga pomešate s iseckanim jabukama, šargarepama i umakom od jogurta i meda.

Orasi
Jedna šaka oraha sadrži 2,6 grama omega 3 masnih kiselina, ključnih za razvoj mozga, poboljšanje funkcija imuniteta i za kardiovaskularno zdravlje. Orasi sadrže i visok procenat melatonina koji pomaže deci da imaju kvalitetan san i štiti od raka. Jedna zgodna ideja za užinu: sameljite orahe, semenke lana i grožđice i pomešajte s izrendanom crnom čokoladom.

Borovnice
Borovnice imaju visok sadržaj antioksidansa polifenola koji čuvaju zdravlje krvnih sudova i smanjuju upalne procese - a uz to, ključne su i za održavanje zdravog mozga. Kao i sve bobičasto voće, i borovnice sprečavaju izražavanje genetskih tendencija za razvoj tumora. Ideja za užinu: napravite šejk od borovnica, jogurta i surutke. Smesu smrznite u manjim posudicama - djeca će uživati u zdravom i prirodnom sladoledu